Dinaric-Južni slaveni
D i n a r i c - J u ž n i s l a v e n i
Ilija Garašanin i Načertanije
Ilija Garašanin (1812-1874) je velika politička ličnost svog
vremena, napisao je jedno uputstvo,to uputstvo se danas
naziva,,Načertanije".Procenjuje se, ono je napisano 1844 godine
a to je bilo u vremenu kada se na Balkanu javlja svest o
Južnim Slavenima.Orginal tog zapisa nije pronađen,
ono što njega prikazuje je po nekima ,,prepravka". Zašto?
Ilija Garašanin je tih godina bio u kontaktu sa drugim ličnostima,
poljskim emigrantom Adamom Čartoriskim,českim Františekom
Franjom Zahom.Iz izvora od ova dva povezana stranca saznaju se
vesti ,oni su se zalagali i širili ideje o ujedinjenju Južnih slavena.
Širili su priču o zajedničkom stvaranju ,,velike Ilirie" na Balkanu
a podržane od ljudi tada sa prostora pod Austro-Ugarskom silom.
Iz takvih razloga se tekst ,,Načertanija" velikim delom poklapa
sa tekstom koji je František Franja Zah posedovao ,smatra se da ga
je on dao Iliji Garašaninu.Dali je Ilija Garašanin dobijeni tekst brisao
gde je pisalo ime Južni slaveni a pisao ime Srbi ili je to neko drugi
kasnije umesto njega uradio,zasigurno niko nezna.Ali postoje više
informacija koje ukazuju da je spis kao ,,plan" Ilija Garašanin nudio
i knezu Aleksandru Karađorđeviću i knezu Mihajlu Obrenoviću.
Predlog Ilije Garašanina nije prihvaćen od političke vlasti.
Neki zaključuju da je to zbog velikog mešanja stranaca u politiku
tadašnje Kneževine Srbije.
Grof Janko Drašković (1770-1856) poreklom od dedova njegovih on je sa centralnog Balkana ,a oni su prebegli otuda.Janko je kao i pre njega drugi Iliri primoran vojno služiti tuđim interesima.On je uspeo tokom života , pored vojne titule obezbediti sebi i odgovarajuće obrazovanje. Imajući grofovsku titulu , koristio je priliku da pomogne svom ilirskom narodu.Osnivač je Ilirskog pokreta , on je trajao od 1830 do 1843 godine .Ilirski pokret je oživljavao svest o Ilirskom narodu i čuvao ilirski jezik .Njegova krajnja zamisao je bila , kao i drugih Ilira tada, da oslobode ceo prostor Balkana, te formiraju državu ,,veliku Iliriju".Drašković je omogućio štampanje novina na ilirskom jeziku.Jedne novine su bile Danica Ilirska koje su štampane jednom nedeljno a druge su bile Ilirske Narodne Novine koje su štampane dvaput nedeljno.Janko je uspeo otvoriti i Ilirske čitaonice po mnogim gradovima, gde su se mogle te novine i čitati u tim objektima.
Jedan citat iz novina od 1835 godine:
P R O G L A S
Europa prispodablja se sedećoj devojki,i u toj priliki s jednim pogledom vidimo,
da ova devojka rukama derži na tri ugle osnovanu liru,koju si na persa naslanja.
Ova lira glasila je u davnoj prošasnosti najugodniim naravskim glasom,kad se
jošće sve skladno složene ili žice strune milimi vetrići gibaše. Ali jednoč podigne
se strahoviti vihar od juga i zahoda,i zatim silna bura od izhoda i severa -strune
odapnu se, ter nestade sloge i milenih glasovah .
Ova Evropa lira jest Iliria na tri ugle med Skadrom (Škutari),Varnom i
Belakom (Vilah) osnovana.Odapete nesložne strune na ovoj liri jesu :
Koruška,Gorica,Istria,Kranjska,Šlajarska,Horvatska,Slavonia,Dalmacia,
Dubrovnik,Bosna,Cernagora,Hercegovina,Serbia,Bulgaria i dolnja Ugerska.
-Šta možemo sada, gde svaki za slogom uzdiše,bolje želeti,nego da se na
velikoj Europe liri sve nesložne strune opet slože i slastjom ugodnih glasovah
proslave vekovitu mladost sedeće devojke. A može li se igda pomisliti, da taj
veliki cilj dostignemo,dokle se svaka struna posebi tudjemu skladnoglasju prilagadja ?
-Prestanimo svaki na svojoj struni brenkati , složimo liru u jedno soglasje; jerbo je i ona
samo jedina,premda su njeine strune svaka zase više,ili manje od pervoga naravskoga glasa odaljene.
-Otvorimo staru naroda našega knjigu,u njoj su duhom slavjanskim zabileženi lire
naše negdašnji slatki glasovi ,polag njih složimo ponovljenim soglasjem Europe
dragocenu liru Iliriu.
-Ko istinu i razlog ove prispodobe dokuči ,od potreboće jednoga za celu Iliriu
izobraženoga knjižestva zaisto sasvim uveran i uputjen biti mora.
- Ovaj ,,PROGLAS" je objavljen 1835 godine i kao takav svedoči
stanje na prostoru severnog Balkana i oslikava tamošnju želju ljudi za
ujedinjenjem u zajedničku slobodnu oblast ,,Iliriu".
Priča o ,,NAČERTANIJU"-priča o ujedinjenju
,,Načertanije"- šta ono jeste ,šta ono nije ,nakon svih godina
priča traje ,u političkim krugovima ona je veća a između ostalog
raspravlja se.Šta je istina?Šta je bio pravi zapis, ono o
Južnim slavenima ili o Srbima .Više se pamti deo zapisa o
plemenitoj misli -ujedinjenja .To je narodu tom bilo potrebno ,
u osnovi teksta je šta treba da se uradi tada u Kneževini Srbiji
a trebalo je da učine svoje spajanje ,trebala su se braća spojiti
ona što žive na silu podeljena na Balkanu.Nakon takve želje ljudi,
na prostoru,,Serbie" ,oni bi se spojili sa ostalim ljudima iz regiona
i Ilirskim provincijama , ujedinili bi se jednaki sa jednakim,
oni su hteli da se spoje sa ljudima najstarijeg etničkog tela.
Nisu hteli da budu podeljeni.To je u ovom tekstu bio plan.
Nekome to smeta i zato vode zavadu ,šta je bilo ili nije bilo.
Ovaj tekst i dalje ostavlja trag a budućem vremenu polemiku.
Pre te 1844 godine ,bilo je pokušaja ujedinjenja braće po krvi.
Nije krenula pomisao ujedinjenja od ovog teksta , u narodu
postoji Balkansko predanje ,naučeno od dedova.
Pričali su naši dedovi svoja žitija sa svim svojima,a oduvek
raširenim po Balkanu.Zato ta priča traje.Zapravo jači utisak i
veća osećanja u narodu izazivaju takvi dokazi .
Dok god se bude čuvalo u narodu sećanje o zajedničkom životu,
ova će priča o ,,Načertaniju "da se vraća nama iznova i
iznova kao inicijator razmišljanja o ujedinjenju.
==============
O T A C
==============
Petar I Karađorđević
(1844-1921)
K r a lj S r b i j e
==========================
S I N
Aleksandar I Karađorđević
(1888-1934)
K r a lj J u g o s l a v i j e
Ivan Meštrović
Jovan Cvijić
(1865-1927)
Nikolaj Velimirović
Slobodan Jovanović
(1869 - 1958)
Stanoje Stanojević
(1874 -1937)
Stojan Novaković
(1842-1915)
Aleksandar Belić
(1876-1960)
Mihailo Pupin
Jovan Skerlić
Etnografska studija Balkana
napisana na 399 strana prikaz
na 49 karata i skica u tekstu i
7 karata i 54 slika izvan teksta.
Prvi put stampana 1918 godine
u Parizu a u prilici na našem
jeziku oštampana 1922 godine.
Jovan Cvijić je opisao ko
na Balkanu živi i kako je
raspoređen po prostoru.
Južnoslovenske zemlje su
prostor po kojem žive globalno
etnička braća .